Verno pseto

Kad budem mator, nikakav i celav,

kad ne budem vredan pola lose strofe,

kada bele miseve pojurim po stolu,

kada budem gotov, blizu katastrofe.

Kad ne budem vredan po lule duvana,

kad zaglavim negde u poslednjoj rupi,

kad postanem covek sa hiljadu mana,

onda budi prava, onda me pokupi.

Stavi me u toplo, polako me leci,

citala si kako zivotinje krote,

lekovi nek budu pogledi i reci,

iscedices valjda koju kap dobrote.

Kad opet od mene napravis coveka

i kada me spases od ljudi i buke,

ostacu sa tobom do kraja svog veka

spreman i da lizem so iz tvoje ruke.

Imaces na kraju

kada prodje sve to

ono sto si htela

svoje verno pseto.